Mostarskim lutkarima

Mi smo glumci sjajnog kova,
lutkari smo, znaju nas,
ostali smo bez svog krova,
putujemo sad zbog vas,

Naše lutke znaju svašta,
pjevat, plesat čitav dan,
beskrajna je u njih mašta
i čarobna kao san.

Priče, bajke pričat znaju,
o baki, o vuku zlom
i curici, al’ na kraju
sve se dobro svrši s njom.

Pravedno je da je tako,
jer pobijedit valja zlo,
a to nije uvijek lako
naše lutke znaju to.

Mi smo glumci sjajnog kova,
lutkari smo treba znat,
putujemo jer bez krova
ostavio nas je rat.

Ipak dobre mi smo volje,
u igri je sreće vir,
znamo da je tako bolje:
neka svuda vlada mir.

Mi i naše lutke ove
s predstavom smo danas tu,
ona vam se Grajko i Čupavko zove
s pažnjom pogledajte nju.